The Empty Man - Mestimično prazno

Čudan film. Horor s pretenzijama, traje čak 137 minuta. Ali, čudno sklopljen, tako da bi komotno mogao da se nazove i promašajem sezone. Ali, i zanimljivim pokušajem "posebnosti". Kako vam se ćefne...

Zapravo, ovo su bar tri različita filma u jednom. Prvo, "uvod" koji traje 20-tak minuta, nakon kog tek sledi špica. Četvoro mladih avanturista, dva muškarca i dve žene, na planinarenju kroz Butan, naiđu na mistični drevni skelet za koji se ispostavlja da krije neki demonski duh. Onda jedan od "avanturista" bude posednut, a ostali nagrabuse... Moglo se to smestiti i u efektnih pet minuta, ali, ajde da kažemo da ovaj film nudi "poseban pristup žanru".

20 (suvišnih?) minuta kasnije, selimo se u SAD, gde tinejdžeri, u dokolici svojih godina, slušaju "urbanu legendu" o tome kako će im se ako dunu u praznu flašu na koju naiđu na putu ukazati strašni The Empty Man (da glupe li "legende"???). Filmova na slične teme "urbanih legendi" već smo viđali još tamo od 1998. godine i Urban Legend, pa preko Urban Legends: Final Cut i Urban Legends: Bloody Mary, ali čini mi se nikad gluplju osnovu za neku urbanu legendu nisam čuo nego što je to ovde slučaj. Ali, dobro, dolazi veštac (Slender Man, The Bye Bye Man... već kako se zove...) i treba ga se rešiti i spasiti brojne tinejdžere. Čast da to uradi pada na bivšeg policajca (James Badge Dale) koga progone duhovi prošlosti usled pogibije žene i deteta u automobilskoj nesreći. E, to je drugi film...

...A, onda treći - u celo to zamešateljstvo ispostavlja se da je umešana i tajanstvena sekta, čiji se pripadnici mobilišu iz redova znatiželjnog i obespravljenog naroda i upućuju u nekakav kamp u zabiti guste šume, da tamo veličaju nešto što naigled baš nema nikakve veze s prethodnim motivima (pogledajte The Wicker Man, ili, čak ako ne preferirate klasike, onda i The Wicker Man). (Dobro, sačekajte kraj filma da vam nategnu vezu...) 

Bilo kako bilo, kad sva ova tri filma sklopite u jedan, dobijate proizvod koji je mogao da bude bar za 30-45 kraći i bio bi znatno efektniji i skladniji. Reditelj David Prior svoj debi u svetu igranog dugometražnog filma potpuno je nepotrebno opteretio silnim minutima koji apsolutno ne znače ništa za shvatanje, odnosno pokušaj shvatanja, celog zapleta. Njegov "neo-noir horror" pati od prevelike ambicije koja ispušta vodu na sve strane, ali ga to ne čini "negledljivim". Zapravo, učestvovanje u ovom "besmislu" ipak može da izazove "guilty pleasure" kod fanova žanra, mada, naravno, preovlađuje osećanje - "šta će nam uopšte ovo???".

Pa, sad, ko sme da se upusti...