It Ends with Us - Sviraj kraj

Još jedan od "filmova pomama"! A, zapravo, ništa posebno, čak i ispod. Ali, žene vole i mahom se kunu. Pa, neka im...

Blake Lively je Lily Bloom - žena koja žudi da postane uspešna cvećarka (zašto Amerikanci vole te ne baš maštovite igre reči?). Justin Baldoni je uvaženi neurohirurg koji tokom jednog svog izliva besa, na krovu svoje zgrade nabasa na svežim bolom potrešenu Lily. Između njih, naravno, kako to biva u petparačkim romanima, razviće se ljubav. Ali, gospodin neurohirurg ima i tajnu koja mu "ne stoji baš dobro"...

I, manje-više - to je to. Uprkos toj nekoj emociji kojom se trudi da film odiše, malo toga je izvedeno u pravcu kojim bi ozbiljnija umetnost to zahtevala. Iako po ukupnom dojmu film nadilazi očigledno svog "pretka-merača" - Fifty Shades of Grey, dolazimo do paradoksalne situacije da u It Ends with Us upravo fali "one sirovosti" koju bi prethodni veliki "ženski hit" trebalo da ima (a baš i nema dovoljno, iako bar donekle u naznakama). Drugim rečima, Blake i Justin su suviše "umijeni" za film koji bi trebalo da na ogoljeni način progovara o nasilju u emotivnim vezama i posledicama koje ono ostavlja po živote protagonista (a o seksu da i ne govorimo, sve je tu zavijeno i nekako "stidno", na nivou HalmarkTV-filmova). Dobro, možda je to i bio cilj autora, da dodatno "sterilišu" emociju i naprave film na temu koja je sama po sebi dovoljno mučna da se o njoj najčešće ne priča čak ni među najbližima, ali čini mi se da je taj "nedostatak hrabrosti" rezultirao upravo manjkom onih kadrova koji bi trebalo "život da znače" upravo onim filmovima koji imaju dalekosežnije umetničke aspiracije.

Osim što je glavni muški lik u ovoj "šećernoj vodici", Justin Baldoni je i reditelj filmova sličnih "provinijencija" - Clouds (2020.) i Five Feet Apart (2019.). S ovim filmom nije napravio "korak napred", bar u kvalitativnom smislu, mada je sad već više nego očigledno da je It Ends with Us sasvim pristojno poharao blagajne i mnogim "romantičnim (ženskim) dušicama" izazvao lepu emociju. Nažalost, ja smatram da je za dobar film potrebno "nešto malo više"... od početka, pa do kraja (možda zato što se i dalje kunem u Nine 1/2 Weeks ili When Harry Met Sally..., kada govorimo o emocijama...).