Nevidljivi život i devojka - Svakom svoje, samo snažno

Prvog dana "Mojoff" besplatnog online filmskog festivala, prikazana su dva snažna filma potpuno različitih karaktertika - belgijsko-holandski Girl i brazilsko-nemački A Vida Invisível. Odmah da kažem - moj glas ide ovom drugom, mada su oba izuzetno snažno svedočenje o vremenu naše civilizacije u moru nebeskom.

Prvi film uspostavio se u modernom vremenu i pripoveda o 15-godišnjem mladiću Viktoru koji očajnički želi da postane žensko, te se tako, uz pomoć porodice i celokupnog društva sprema za operaciju pola (da li je to stvarno dozvoljeno na Zapadu za tako mlade osobe?). Mi ne znamo Viktorovu/Larinu priču ni istoriju, on/ona živi sa ocem-taksistom i mlađim bratom, a jedino što saznajemo tokom filma jeste da su se preselili iz jednog dela grada u drugi, usled čega je i glavni junak/junakinja promenila školu. On/ona je upisala i prestižnu baletsku školu. U celom filmu ne vidimo ni traga zlostavljanju glavnog junaka ili nerazumevanja okoline za odluku o promeni pola. Tek u jednom slučaju, na žurci sa svojim baletskim koleginicama, dolazi do incidenta koji stidljivo progovara o tome da okolina možda i ne razume baš najbolje šta se nalazi u umovima "drugačijih" ljudi...

Za ovo svoje prvo dugometražno filmsko ostvarenje reditelj Lukas Dhont dobio je brojne nagrade na svetskim filmskim festivalima, među kojima i Fipresci nagradu u Kanu 2018. godine, a bio je nominovan i za najbolji evropski film te godine. 

Film traje 105 minuta, prilično je ravnolinijski, ali ne u negativnom smislu. Teška drama, svakako ne namenjena onima koji u filmovima traže relaksaciju. 

S druge strane, film A Vida Invisível jeste široka, moćna i markesovski dirljiva priča o dve sestre iz Rio de Žaneira, u pedesetim godina prošlog veka. Euridiče želi da upiše muzički konzervatorijum i postane slavna pijanistkinja, dok Gvida, željna provoda i ljubavi, uprkos očevom protivljenju, beži od kuće sa grčkim mornarom Jorgosom. Takav postupak odredio joj je i sudbinu - trajni sukob sa porodicom, što dovodi i do rastavljenja od voljene sestre. Godine koje će uslediti proteći će u nastojanju da se njih dve, ipak, pronađu, svaka kujući sopstveni život onako kako "mora biti".

I reditelj Karim Aïnouz za ovu duboku porodičnu sagu dobio je brojne filmske nagrade, od glavne nagrade za selekciju "Izvestan pogled" u Kanu 2019, do nagrade za najbolji film ovogodišnjeg FEST-a. Svakako izuzetno vredno ostvarenje, koje, uprkos gotovo tragičnim životnim posledicama glavnih likova isijava nadom i verom u "bolje sutra". Vizija ovog filma podseća na najtananija književna dela latinoameričkih velikana, poput već spomenutog Markesa, Borhesa ili Marija Vargasa Ljose. Naravno, i ovaj film nije namenjen onima koji žele samo "laku zabavu", traje 139 minuta, ali gledanje njega u ovim smutnim vremenima pruža oplemenjujuće iskustvo. Prava umetnost!